Korisničko ime      Lozinka

Nemaš nalog? Registruj se

Profil

Opšte informacije

Ime i prezime

Sasa Marjanovic

Godina rođenja

1976.god. u Majdanpeku

Živi i radi

U Beogradu

Fakultet

Likovnih umetnosti - smer slikarstvo

U klasi profesora

Gordana Nikolica

Član udruženja

ULUS-a

Sasa Marjanovic

 

Rodjen 1976.godine u Majdanpeku. Fakultet likovnih umetnosti, smer slikarstvo, zavrsio 2004.godine u klasi profesora Gordana Nikolica, magistrirao kod istog profesora 2009.godine. Clan ULUS-a

                                                                    SENKE DETINJSTVA

                                                             Slike i crteži Saše Marjanovića

 

                                                                   (galerija ULUS-a)

 

          Crteže i slike Saše Marjanovića ovde bih voleo da sagledam iz  jedne drugačije, „kinematografske“ perspektive. Radovi ovog umetnika nesumnjivo asociraju na medij fotografije i filma: na prvi pogled, prepoznajemo u njima težnju za fotografskom objektivnošću, kao i rediteljsku pasiju za „otiskivanjem“ minulog vremena. Ali to nije ni puko reprodukovanje, ni sirovi dokument, već nešto sasvim drugo. Ako film nije  dokument, onda je san, kaže Bergman u jednom fragmentu posvećenom delu Tarkovskog. Na slikama, a naročito na crtežima Saše Marjanovića, otkrivamo neobičnu analogiju sa unutarnjim pejzažima snolikih filmskih autora kakvi su Bergman, Tarkovski, Sokurov, Hideo Nakata ili Mihael Haneke... I na njima, baš kao i u delima navedenih sineasta, ona prava drama egzistencije prikazana je u fluidnim predelima slutnje i teskobe, potisnutog i podsvesnog, snoviđenja i reminiscencije.

          Postoji još jedan lajt-motiv koji se savršeno spaja i dopunjuje sa snolikošću ovih likovnih prizora: to je sveprisutna figura deteta i tema detinjstva na njima. Setićemo se na trenutak Ogledala Tarkovskog, zatim povratka u infantilnu perspektivu u Bergmanovim Divljim jagodama i Tišini, snolikih reminiscencija detinjstva u Hanekeovim filmovima Skriveno i Bela traka, najzad i infantilnog prostora kao središta košmara u Nakatinoj Tamnoj vodi... Prizori detinjstva uvek su propušteni kroz prizmu nečijeg sećanja, često i kroz senovitost potisnutih fantazama, strepnji i frustracija. Šta se nekada zbivalo, kada je svet bio tako veliki, a mi tako mali, nikada nećemo pouzdano doznati, jer zbilja je uvek deformisana senkama naših utvara. Te utvare iz davne prošlosti nužno preoblikuju i početnu inspiraciju  prizora Saše Marjanovića. Prvobitni utisak težnje ka „fotografskoj objektivnosti“ postepeno zamenjuje suštinsko pitanje ovog slikarstva – pitanje senovitog, utvarnog, fantazmatskog lika detinjstva.

          Ciklus crteža „Bazen“ možda je i najreprezentativniji za ovakvo viđenje dosadašnjeg Marjanovićevog opusa. Na svima njima predstavljen je dečak u predadolescentskom dobu, usamljen, na ivici nekog, verovatno gradskog bazena. Rekao bih da osobena atmosfera i sugestivnost ovih crteža izviru upravo iz njegovih zatamnjenih površina. Taj dečak na pragu sazrevanja, napušten i sam sa teretom teskobnog i mutnog u sebi i oko sebe, može nas asocirati na poznati Jungov arhetip Senke. Susret sa samim sobom, pre svega, znači susret sa sopstvenom Senkom, kaže Jung, a pred umetnika se uvek iznova postavlja pitanje kako nagovestiti taj potisnuti, otcepljeni deo ličnosti, tog zastrašujućeg mister Hajda koji preti da proguta dobroćudnog doktora Džekila u nama? Svedenost prizora, njegovih elemenata, na Marjanovićevim crtežima ne znači ukidanje dubine i gustine. Naprotiv, u ovom slučaju ograničenost na usamljenu figuru u opustelom enterijeru bazena znači koncentraciju na ono bitno, na nagoveštaj arhetipskog sadržaja. Posebno je zanimljivo što pomenuta serija crteža spaja u sebi svet deteta i detinjstva sa pretećim nagoveštajem Senke, kao i sa višeznačnom površinom vode (u psihoanalitičkim tumačenjima ona najčešće simbolizuje nesvesno, a takvo viđenje vode slede i Bergmanove psihopatološke studije, filmovi Kroz tamno ogledalo i Licem u lice). Složena interakcija svih ovih elemenata ostvarena je spontano, nenametljivo, i u tome je možda glavna vrednost ovih crteža.

 

Veza sa filmofilskim, posebno sa kinotečkim iskustvom, značajna je i u ciklusu slika rađenih posebnom tehnikom ulja na platnu. Svi radovi su istog formata (25 x 25 santimetara) i predstavljaju portrete dece različitog uzrasta. Grebanjem po lazurnoj površini dobijene su slike koje najviše asociraju na oštećene fotografije, ili na bioskopsku projekciju sa trake oštećene „kracerima“. Na taj način portreti su oneobičeni, pomereni van koordinata stereotipnog predstavljanja, a njihovo značenje produbljeno je dimenzijom koju svakidašnjici dodaje zub vremena. Na jednom od njih vidimo devojčicu koja je zagrizla keks – i ceo taj prizor, ne samo zahvaljujući pomenutom detalju, već i kontekstu u kojem se on nalazi, asocira nas na čuvenu scenu iz Prustovog romana-reke. Jer upravo traganje za temporalnošću slike pokazuje se kao glavna odlika Marjanovićevog ciklusa portreta, po analogiji sa scenom iz Prustovog Traganja u kojoj ukus „madlenice“, malenog bucmastog kolačića umočenog u lipov tej, vaskrsava čitavo jedno iščezlo vreme i umrli svet detinjstva u njemu. Ako slikarstvu uopšte smemo pripisivati neki cilj, onda je cilj ovakvog likovnog postupka gotovo identičan sa onim koji pokreće filmsku umetnost i moderni roman – a to je traganje za izgubljenim vremenom, za neuhvatljivom temporalnom dimenzijom naše egzistencije.

          Zasebnu celinu na izložbi čine i slike pod nazivom „Identitet“ i „Autoritet“, i zanimljivo je da obe imaju svog dvojnika, svoju senku u vidu crteža istovetne sadržine. I crtež i slika u ovom slučaju problematizuju otvorenost i neizvesnost budućnosti; oni nagoveštavaju ključno pitanje: kakav će zreli oblik poprimiti prikazana „larva“ dečaka i dečaštva? Sami naslovi upućuju na tesnu vezanost ovih dela za duh vremena i kontekst savremene civilizacije: „Identitet“ sugeriše prevlast androginog tipa i pervertiranu seksualnost našeg doba, dok „Autoritet“ naglašava opasnost od

orvelovskog uzgajanja i vaspitnog „kloniranja“ budućih poslušnika. Čini se da naročito crteži nose u sebi neku ekspresivnost veoma srodnu fakturi i atmosferi film-noara, ili neo-noara (u rasponu od Hičkoka pa do braće Koen). Stiče se fatalistički utisak, kao da je u sam trenutak izbora, u momenat egzistencijalne odluke, već upisano nešto zlokobno i uznemirujuće. „Identitet“ i „Autoritet“ nagone nas da jasnije sagledamo preteću utvaru odraslog koja se, pod pritiskom društva i sistema, nadnela nad svetom detinjstva.           

 

                                                *

 

          Slikarstvo Saše Marjanovića dočarava nam detinjstvo iz jedne drugačije vizure, iz ugla koji se kosi sa uobičajenim klišeima; a u isti mah, navodi nas da dublje i sa nešto većom teskobom u sećanju poniremo u taj zauvek „izgubljeni raj“. Analogija sa delima filmske umetnosti poslužila nam je da neke bitne karakteristike dosadašnjeg rada ovog umetnika istaknemo i pokušamo da ih protumačimo. Naizgled paradoksalno, u slikarstvu, kao i filmu, otkrivamo prvorazrednu umetnost otiskivanja vremena: minulog i izgubljenog, potisnutog i zaboravljenog, ali i budućeg, utvarnog i domaštanog vremena.        

 

                                       

                                                                    Srđan Vučinić

              

Otvorena izlozba - UTVARNI LIK DETINJSTVA - Sase Marjanovica, Galerija ULUS, Beograd

17.02 - 01.03. 2011.god.

                                                                       Nagrade

 

- 2000.god. Nagrada FLU za crtez

- 2010.god. GRAND PRIX X. Medjunarog bijenala umetnicke minijature, Gornji Milanovac

                                                                   SAMOSTALNE IZLOZBE

 

- 2004.god. Galerija zavoda za proucavanje kulturnog razvitka

- 2005.god. Galerija zavoda za proucavanje kulturnog razvitka

- 2006.god. Galerija KNU

 - 2009.god. FLU

- 2009.god. Studio Uroboros

- 2010.god. Smotra umetnosti "Mermer i zvuci", Galerija 99, Arandjelovac

- 2011.god. Gal. Dar-mar, Beograd

- 2011.god. Gal. ULUS, Beograd

 

                                                                    GRUPNE IZLOZBE

 

 

-2000.god. Galerija FLU, izložba nagrađenih studenata

-2000.god. Galerija Doma VJ, manifestacija LEMEK

-2001.god. Dom omladine, izložba studentskog crteža i male plastike

-2002.god. Dom omladine, izložba studentskog ctreža i male plastike

-2002.god. Izložba studenata FLU, Solun

-2003.god. Dom omladine, izložba studentskog ctreža i male plastike

-2004.god. Dom omladine, izložba studentskog crteža i male plastike

-2004.god. Studentski grad, izložba autoportreta

-2006.god. Nacionalna galerija, ALEF

-2008.god. Paviljon "Cvijeta Zuzorić", izložba novoprimljenih članova ULUS-a

-2008.god. Galerija "A"

-2008.god. IX međunarodno bijenale umetničke minijature, Gornji Milanovac

-2008.god. Magacin Kraljevića Marka - STEP OUT 3, Beograd

- 2009.god. Gal. Uroboros, Beograd

- 2010.god. Dar-mar, Gal. Progres, Beograd

- 2010.god. Gal. Uroboros, Beograd

- 2010.god. X Medjunarodno bijenale umetnicke minijature, Gornji Milanovac

- 2010. god. I Medjunarodno bijenale akvarela, Galerija A, Beograd

- 2010.god. Zlatibor 09, Galerija RTS, Beograd

 

Sasa Marjanovic

 

mobil: 063 855 87 59

 

e-mail: msasa@eunet.rs