Korisničko ime      Lozinka

Nemaš nalog? Registruj se

Profil

Opšte informacije

Ime i prezime

Mila Gvardiol

Godina rođenja

1979.

Živi i radi

Beogradu

Srednja škola

Zemunska gimnazija

Fakultet

FPU

U klasi profesora

Slobodana Đurickovica

Član udruženja

ULUS, ULUPUDS

Obrazovanje:  
                                
       2004.      diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu na   
                     Odseku zidno slikarstvo u klasi profesora Slobodana Đuričkovića        
       2012.      doktorirala na Interdisciplinarnim tudijama na Univerzitetu umetnosti u
                     Beogradu na Odseku za digitalnu umetnost                

Članstvo:

       2006.      članica ULUS-a

       2011.    članica ULUPUDS-a

 

2012.  Docenta na Fakultetu za digitalnu produkciju u Sremskoj Kamenici

Pet godina izlagačke aktivnosti, što podrazumeva izlaženje pred javnost i kritiku, najčešće je dovoljan period da se upozna jedan slikar, da se stekne utisak o njegovim kreativnim naporima i dostignućima. Pa tako i sa Milom Gvardiol.
Stasala u vreme agresivnog nastupa tzv. Novih medija, opredelila se za klasično shvatanje slikarstva, za onu često potcenjivanu istinu: da je slika “površina ispunjena bojom“, kako je to učio veliki mag Nedeljko Gvozdenović. Pri tom se slikarka otkriva kao introvertna priroda, koja u askezi svog ateljea rascvetava svoje ideje, prevodeći ih na platno kao uzbudljive uzlete svoje mašte.
Mada nazivima pojedinih radova kao „Leptirov let“ ili „Slonovi“ provocira asocijacije na poznate forme iz prirode, njen unutrašnji doživljaj sveta i života pripada domenu apstrakcije. Kao odraz spontanih i racionalnih raspoloženja, preplitanja bojenih i grafičkih elemenata zatvara Miline kompozicije u zvučne akorde jedne složene orkestracije; akorde u okviru kojih zatreperi poneka lepršava, vedra improvizacija, ali dominiraju ozbiljni, duboki tonovi.
Uzmemo li u obzir smenjivanje nejednakih oblika i različite teksture, možemo zaključiti da slikarka svoje „vitraže“ radi na uzbudljivom, dinamičnom kontrapunktu, gde se jedan na prvi pogled haotičan prostor čarolijom bojenih odnosa preobražava u umiren, strukturiran duhovni prostor. U tom prostoru različiti elementi dolaze do izražaja kao delovi koji ne nanose štetu jedni drugima; najdrastičniji kontrasti ne dovode do rušenja celine. Osećaj za srazmere i istančano pronalaženje prelaznih likovnih vrednosti, umiruju eksplozivne elemente i zatvaraju kompoziciju u jedinstvenu, skladnu celinu.
Što se suštinskog sadržaja tiče, u savremenom ambijentu potisnutih duhovnih, a posebno estetskih vrednosti, slikarstvo Mile Gvardiol jeste, rekli bismo, svojevrsna pobuna protivu logike tehničkog reda i svođenja čoveka na broj u kompjuteru, protivu potrošačkog mentaliteta i alijenacije. S druge strane, poruke koje to slikarstvo emituje manje su racionalno razmišljanje o apsolutnim vrednostima, a više radost življenja i kreativnog čina. Nenametljiva simbolika zrači ovozemaljsko osećanje tihe radosti i razumevanja za ljudske odnose.
U tom smislu, prepoznajemo optimizam Mediteranca, koji koristi tradicionalna iskustva da svoju misao prevede na prepoznatljiv likovni jezik. Po svom opštem izrazu, taj jezik pripada beogradskoj kolorističkoj tradiciji. Međutim, unutar tog zajedničkog obeležja, slikarstvo Mile Gvardiol zrači lični senzibilitet i humanizam, uz nepokolebivu veru u duhovne vrednosti kojima umetnost oplemenjuje naš prozaični svakodnevni život.
                                                                                                                                                                                                             
                                                                                                                                                                                                                                             Dr. Stanislav Staša Živković, istoričar umetnosti

 

 

 

Osećam izuzetno zadovoljstvo kada u mnoštvu mladih i najmlađih likovnih umetnika prepoznam i izdvojim one, koji su već svojom prvom samostalnom izložbom nagovestili, ubedljivo, da će oslonac i pokretačka energija biti do promišljenih i dobro negovanih osobenosti.
Kako će mladost, a pritom dolazeća zrelost, doneti u budućnosti sjajne realizacije sa početka sopstvenih potencijala, mogla bih, naravno, da ostavim za neko drugo vreme u kome će biti diferencijacija onih koji mogu i onih koji su se uzalud trudili. Jer publika nikad ne aplaudira smišljenim lažima i lošim talentima.
Prva samostalna izložba slika Mile Gvardiol u galeriji Kolarčeve narodne zadužbine, 2006. godine slikovito i obećavajuće je bila potvrda u ono u šta ja verujem. Jedna pažnja koju treba razmotriti, a bila bi najveće priznanje njenom slikarstvu su “kalkani” velikih zgrada, naročito u Novom Beogradu, i, naravno, drugih velikih objekata. Turobnost i sivilo zgrada u dalekosežnosti donose i melanholiju stanovnika, a o potomcima da i ne govorimo! Apel pogledajte opet radove Mile Gvardiol i način na koji je multiplicirala sekvence primarne ideje i konsekventnost izvedbe (izvođenja). Nije tajna (a možda i jeste) da se radi o osobi, koja će nam dozvoliti da u njene skrivene imaginacije možda u budućnosti zavirimo i budemo njeni zarobljenici.
                                                                                                          Beograd, 26. 1. 2010.

Srećom, dolazimo do njene nove izložbe, kontinuitet ciklusa u novim slikama Mile Gvardiol, nije samo zbir razlika u sličnostima. U pitanju je mogući ishod preporoda slike, koji se u ovom trenutku njenog rada može dovoditi u vezu sa posledicama redukovanja nekadašnih brojnih detalja. Ovde se čini da se uspostavlja prevlast fino opuštenog mišljenja bojom, nad bilo kojim slikarskim značenjem ovekovečenog motiva. “Ko ume da vidi ne mora da gleda, ko ume da gleda videće” - ovo je moja parafraza Kamija Pisaroa, rečenica koju prepoznajem i danas.
Mladi ljudi su hrabri u avanturi ”stvaranja umetnosti”, istrajni i tako dokazuju sebe. Zamislite posmatrače u ambijentu velikih staklenih “zamkova” današnjice da ne moraju da putuju u Paiz, Šartr, Rems, da bi videli vitraže umetnika, koji su angažovani na dobrobit umetnosti.
Njene slike nastale u tehnici akrila, mogle bi biti ovaploćene u jednoj od najlepših likovnih tehnika - vitražu. Zamislite, na jednom prozoru na istoku, a na drugom prozoru na zapadu, prodore svetlosti za koje nema nadoknade, već samo vrhunsko zadovoljstvo.
I na kraju, zapitajte se koliko biste tih radova uzeli i odneli u okruženje u kome živite!?

                                                                                                          Beograd, 28. 5. 2010.
                                                                                       Mr. Branka Marić, akademski slika

 

 

 

 

Mila Gvardiol je predstavnik najmlađe generacije umetnika koja u umetnost ulazi sa svešću o pravu na brisanje granica između ličnog i opšteg, originalnog i preuzetog.
U radovima za ovu postavku umetnica se okreće krajnje čistom, reduciranom likovnom znaku gde slika postaje autentičan likovni israz zasnovan na osnovnim slikarskim elementima i okrenuta samom biću likovnog jezika. Mila Gvardiol sliku gradi prema unutrašnjem modelu sa vidljivom sklonošću ka analizi, sažetosti ali i osećaju za metafizički prostor. Poetika slike okrenuta je simboličkom sloju koji ukazuje na nova značenja i analogije. Međutim, pojam apstrakcija u slikarstvu Mile Gvardiol nije nikakav programski imperativ već činjenica prisustva likovnog motiva koji afirmiše elementarne , praiskonske vrednosti slike koje autorka sposobnošću odabiranja i dovođenja u vezu i pretvara u složenije vidove likovnog iskaza
Mila Gvardiol zadržava geometrijsku strukturu dela koja je jedinstvena u formalno-stilskom pogledu i sa posebnim senzibilitetom povezuje čulne vrednosti u doživljaju likovne forme . U njenom stvaralaštvu evidentan je proces stilizacije kada forma na granici predstavnosti preuzima samostalnu ulogu i počinje da se deli, kombijnuje širi i umnožava sa osnovnim saznanjima vizuelnog iskustva iskazanog u vidu simbola ili znaka. Blaga geometrizacija je sredstvo da se sačuva integritet celine, da se odrede planovi u slici koji se potenciraju rasporedom svetla. Izložena dela posredno i na simboličan način definišu njen doživljaj stvarnosti, unutrašnji monolog , šifrovanu poruku okrenutu sadržajima individualne mitologije. Vidljivo je nastojanje Mile Gvardiol da se u najnovijim radovima kroz moderni plastički jezik impliciraju i izraze elementi osvojenog likovnog jezika.
                                                                                                                                                                       Natalija Cerović  2006.

        2011.   Pobednik glasanja za mesec januar u okviru projekta „ArtScape“ Kulturnog centara Pančeva i nedeljnog lista „Pančevac“

        2013.   Specijalna nagrada na ULUPUDS-ovoj izložbi "Tradicionalno moderno", Beograd

        2013.   Posebna pohvala žirija u okviru Prvog međunarodnog konkursa “Paola de Manincor” za najbolji mural u Prijedoru

 

Samostalna izlaganja:

    2006.   Galerija’’ Zadužbine Ilije M. Kolarca’’, Beograd
    2010.   Kulturni centar Inđija, Galerija Kuće Vojinovića, Inđija
    2010.   Galerija savremene likovne umetnosti Niš “Salon 77”, Niš
    2010.   Galerija “Stara kapetanija”, Zemun                      
    2010.   Virtuelna galerija ITN, Internet
    2011.   Galerija “Kulturnog centra Ribnica”, Kraljevo
    2011.   Kuća ”Đure Jakšića”, Beograd  
    2011.   Narodni Muzej Užice ”Kuća Jokanovića”, Užice
    2011.   Galerija ”Vladislav Maržik”, Kraljevo
    2011.   Galerija ”DLUM”, Skoplje, Makedonija
    2011.   Galerija 8, Skoplje, Makedonija
    2011.   Galerija “Čedomir Krstić”, Pirot
    2012.   Galerija,”Singidunum”, Beograd
    2012.   Galerija,”Mostovi Balkana”, Kragujevac

Grupno izlagala na preko 100 izložbi u zemlji i inostranstvu

gvardioli@yahoo.com   http://gvardiol.weebly.com/