Grupna izlozba:

Milica Salaski

Rodjena 1980.godine u Beogradu. Diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2004.godine, a 2009.godine magistrirala na slikarskom odseku istog fakultetu. Clan je ULUS-a od 2005.godine.

Sasa Marjanovic

Rodjen 1976.godine u Majdanpeku. Diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2004.godine. Na istom fakultetu 2009.godine magistrirao na odseku za slikarstvo. Clan je ULUS-a.

Sergej Aparin

Rodjen 1961.godine u Voronjezu, Rusija. Zavrsio Umetnicki institut u istom gradu. Od 1991.godine zivi i stvara u Beogradu. Izlagao na vise samostalnih i grupnih izlozbi sirom sveta.

Katarina Zaric

Rodjena 1966.godine u Beogradu. Fakultet likovnih umetnosti, odsek za grafiku, zavrsila 1990.godine u klasi profesora Emira Dragulja. Kod istog profesora magistrirala 1993.godine. Vanredni je profesor na Fakultetu likovnih umetnosti, takodje na odseku za grafiku.

Zeljko Djurovic

Rodjen 1956.godine u Danilovgradu, Crna Gora. Studije slikarstva, kao i postdiplomske studije, zavrsio na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Clan je ULUS-a i Ex-libris drustva Beograd.

Zeljko Tonsic

Rodjen 1956.godine u Zemunu. Na Fakultetu primenjenih umetnosti, odsek za grafiku, diplomirao 1979.godine. Zivi i radi u Zemunu.

Maja Obradovic

Rodjena 1983.godine u Beogradu. Diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti, odsek slikarstva, u klasi profesora Jovana Sivackog 2007.godine, trenutno je na doktorskim studijama u klasi istog profesora.

Vladimir Dunjic

Rodjen u Cacku 1957.godine. Fakultet likovnih umetnosti zavrsio 1981.godine u klasi Mladena Srbinovica. Clan je ULUS-a od 1982.godine. Izlagao na vise samostalnih i grupnih izlozbi u zemlji i inostranstvu.

Milan Tucovic

Rodjen 1965.godine u Pozegi. Diplomirao vajarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1991.godine. Izlagao na vise samostalnih i grupnih izlozbi u zemlji i inostranstvu. Zivi i radi u Beogradu.

Marina Nakicenovic

Rodjena 1950.godine u Beogradu. Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu zavrsila 1974.godine, a postdiplomske studije 1977.godine. Redovni je profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.

Slavko Krunic

Rodjen 1974.godine u Beogradu. Diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1988.godine u klasi profesora Radomira Reljica. Magistarske studije zavrsio 2002.godine na istom fakultetu u klasi profesorke Andjelke Bojovic. Clan je ULUS-a od 2000.godine.

Uroboros

ili O mogućnosti obnove

     Govoreći o međusobnom prožimanju umetnosti i života i  gubljenju ograda između različitih umetničkih medija, Žak Elil u svom delu Carstvo besmisla: umetnost i tehničko društvo kaže:    " ... radi se o velikoj metafizičkoj pretenziji: umetnost se mora pridružiti životu, što se prevodi kao ,,život je postao umetnost“, a što povlači tvrdnju ,,sve umetnosti su međusobno ujedinjene“ (granice su spoljašnje, a klasifikacije su čisto kulturne i proizvoljne). Nema više ničega sem ogromnog polja mogućih noviteta: ali sve to (što, uostalom, izražava i zbunjivanje čula postignuto izvesnim drogama) moguće je ostvariti samo zahvaljujući najrazvijenijim tehničkim postupcima. Štaviše, postojanje tih postupaka je i proizvelo ideju poništavanja granica....Proces sabiranja ili prožimanja različitih umetnosti nije izum neke generacije genija, već mehanička činjenica tehnike, koje su u estetski domen preneli dobri mehaničari."[1]

       Razmišljajući o ovoj Elilovoj proročkoj viziji (knjiga je objavljena još 1980.godine) postavili smo sebi pitanje možemo li danas definisati fundamentalne strukture slikarstva  koje se ne mogu svoditi dalje. Jesu li te strukture, u poslednjih sto i više godina, pretrpele neke promene uopšte. Kakav je smisao bio svih tih eksperimenata u umetnosti XX veka? Odgovor na ovo pitanje potražili smo od 11 slikara, na tematskoj izložbi Uroboros ili O mogućnosti obnove, koja je otvorena povodom prve godine rada ove galerije. Svoje umetničko viđenje uroborosa- zmije koja u formi kruga guta svoj rep, dali su: Sergej APARIN,Vladimir DUNJIĆ, Željko ĐUROVIĆ, Slavko KRUNIĆ, Saša MARJANOVIĆ, Marina NAKIĆENOVIĆ, Maja OBRADOVIĆ, Milica SALAŠKI, Milan TUCOVIĆ, Željko TONŠIĆ i Katarina ZARIĆ.

        Izbor drevnog simbola- uroboros- nije nimalo slučajan. Svojim značenjem on ukazuje na cikličnost i obnavljanje. Ako je XX stoleće bilo period "vivisekcije" slike, period neograničene slobode izražavanja i eksperimenata, kreće li sada klatno u suprotnom smeru obnove, struktuiranja forme, definisanja pravila i granica? Nalazimo se u tački iz koje je moguće uočiti da je umetnost, u svom medijskom pretapanju i mešanju, došla do kraja. Čovek se sve više lišava onog specifično ljudskog, a to je uobličeni jezik umetničkih medija, uključujući tu i sve veće promene na štetu govornog jezika. Konfuzija među umetnostima izražava duboku zbunjenost sveta, i stoga ne bi bilo na odmet setiti se određenja umetnosti kao borbe protiv entropije- gubljenja energije zbog nereda do stanja haosa (i bezumlja).

      Skup pomenutih autora je rezultat činjenice da su oni svi ostali verni GENERATIVNOJ MATRICI klasičnog slikarstva. S druge strane,  pokušali su da u svoju umetnost integrišu, na planu likovne forme, nova iskustva XX veka. Nismo od njih zahtevali nikakve unapred definisane strukture, forme, a ni sadržaje. Svako je imao slobodu da u okviru svog stila,  svoje poetike traga za rešenjem. Verovali smo u moć intuicije autora da dopru do novih-starih značenja  simbola uroborosa, koji je kao i svaki simbol uostalom, prepun bipolarnosti i suprotnosti. Traganje za iskustvom, koje danas stoji iza ovog simbola, čin je koji se odvija nesvesno i uprkos analitičom i racionalističkom svetu u kome bitišemo. Suštinsko je pitanje novih obrazaca predstavljanja ili prikazivanja. "Ne može se novo vino sipati u mešine stare". Potraga za Šejkinom integralnom slikom i dalje traje.

     Postavka ove izložbe trud je da se slikarstvo odupre utapanju u trenutno  postojeće umetničke "nužnosti" sveta, Deo je htenja i napora da se umetnička dela u nastajanju sačuvaju od proždrljive moći ideologije, politike, profita. U protivnom morali bismo priznati poraz.

Mila Kolarević Tucović    

[1] Jacques Ellul: L`Empire du non-sens: L`art et la société technicienne, Presses Universitaires de France, 1980.(prevod Nenad Teofilović)

Mali ogled o simbolima

,,...Do znanja dolazimo samo kroz istinski tajanstvenu tminu neznanja``.

O mističnom bogoslovlju Pseudo Dionisija Areopagita

            Zmija, u kružnom pokretu, sama sebi guta rep i uokviruje reči ,,Jedno je Sve``  - tako je slikom predstavljen simbol uroborosa.

            Šta su simboli? Simboli nisu znaci i ne objašnjavaju tačno definisani pojam. Oni se ne obraćaju našem informisanom i analitičnom raciju. Ipak, simboli nisu nestvarni. Oni su čak istinitiji i stvarniji od racionalno definisane stvarnosti. Kako to? Stvarnost i život su tako dinamični, mnogostruki, sveobuhvatni da ih racio i naših pet čula nikako ne mogu obgrliti. Simboli, tako složeni, nesaznajni, ispunjeni suprotnostima koje prevazilaze svakodnevni ljudski moral i racionalno razumevanje, nepodložni kategorizaciji, neopipljivi i nevidljivi jer nisu fizički prisutni, daju nam mnogo bolji uvid u celovitost stvarnosti nego što racio ili čula mogu da nam pruže.

            Simboli su kapije: oni nas vode u teško dostupne, neistražene krajeve u kojima vladaju zakoni koje ne poznajemo dobro. No simboli su paradoksalni i sadrže u sebi parove suprotnosti tako da nas lavirintsko putovanje u daleke, nepoznate krajeve na koncu dovede u sam tajanstveni centar našeg sopstvenog bića. Simboli su, kao i snovi, nešto poput ogledala koje hvata sliku sveta koji drugačije ne možemo videti, koji drugačije ne možemo čuti, sveta koji nam se obraća služeći se elementima koje poznajemo ali spajajući ih na sasvim iznenađujuć, nov način. Svet simbola je zapisan u nama, on živi u našem sopstvenom biću i njegov jezik treba pažljivo osluškivati.

            Uroboros je zmija  ili zmaj, mitološko biće koje se stalno podmlađuje, a on je i krug, savršeni oblik i otelovljenje večnog vraćanja. Zmija je samo jedna crta, ona je najjednostavnija forma i upravo zato zbunjuje i plaši. Ona je zagonetna, tajnovita, opasna i iznenađujuća. Uroboros je spoj ktonskog, zemaljskog sveta (zmija, zmaj) i nebeskog sveta (kružnica) i kao takav je deo mnogih mitova o stvaranju sveta. A šta je na početku ? Na početku je jedinstvo, savršenstvo, Sve.

            Telo smo i duša, materija smo ali i duh. Gde je uroboros u našoj psihi a gde se nalazi u našem telu? On predstavlja stanje praskozorja, mitsko stanje početka, primordijalno stanje jedinstva, stanje pre pojave ega i svesti tako da odgovara stanju dečjeg duha. To je osećaj povezanosti, isprepletanosti: ja sam ja ali ja sam i mama i drvo i zmaj i oblak. Igra je prirodno stanje dečjeg duha – oblici i sadržine se stalno pretapaju, gorljivo su spremni za promenu: stolica nije samo stolica, ona postaje i konj i tvrđava i planina.

            Uroboros rađa sam sebe ali i guta sam sebe, te on predstavlja i kraj: kada dođe kraj našeg života ili života bliske osobe suočavamo sa činjenicom da se vraćamo odakle smo došli, da dajemo što smo dobili, da primamo što smo dali.  U alhemiji uroboros je označavao upravo taj u sebe zatvoreni, samodovoljni proces koji se stalno ponavlja i pomoću zagrevanja, isparavanja, hlađenja i kondenzovanja služi profinjivanju supstanci. Tokom života od početnog, rudimentarnog stanja imamo mogućnost transformisanja koja, ukoliko za to otkrijemo način, prevazilazi puki, automatski, organski razvitak i profinjuje nas u celosti:  telo, čula, duh.

            U našem telu uroboros se prikazuje u dnu kičme, kao sklupčana zmija kundalini. Ona je početak, najdublji sloj života, energija iz koje će sve nastati, ona supstance koja postoji oduvek i sa takvom silinom da ne može nikad iščileti. U jevrejskoj tradiciji na tom se mestu nalazi komadić posebne kosti luz, koji i nakon smrti u sebi nosi večni deo našeg bića.

            Osećaj celovitosti i život večni – tragamo za njima kroz potragu za partnerom, kroz  porodicu i potomstvo, kroz sve ono što stvaramo. Stvaramo, rađamo se i umiremo u vremenu ali postojimo i u večnosti. Alhemičar Angelus Silensius kaže ,,Duša ima dva oka, jedno gleda vreme, drugo je okrenuto prema večnosti.’’

            Racio seče stvarnost na deliće, razvrstava, kombinuje. Njime se krećemo kroz omeđanu, definisanu teritoriju koja se prostire od jedne do druge krajnosti i mi iskušavamo život samo kroz njih: kroz ispunjenost i nezadovoljstvo, kroz promenljivost i nepromenljivost, mir i pokret, inerciju i revolucionarnost... No nema te misli, tog intelektualnog pojma ili kategorije koji obuhvataju Sve, i mi znamo i osećamo da naš svet, svet kojim se neprekidno, svakodnevno bavimo, istražujemo ga i ispitujemo, nije ceo svet, da se on graniči sa oooogromnim, neupoznatim prostorom koji je poput bezobalnog mora na kojem su milioni galaksija jedna mala trun.

            Gledano iz našeg ograđenog prostora, koji zovemo stvarnost, ono što se nalazi van njega deluje kao istinski tajanstvena tmina o kojoj ništa ne znamo, a koja se prostire u svim pravcima. Simboli kao što je uroboros mogu biti naš vodič, jer, uostalom, kojim od naših čula možemo doći do centralnog mesta našeg bića – srca. Kada padnu ograde kojima smo svesnim znanjem, raciom i čulima, navikama, naučenim neproverenim ,,istinama’’, strahovima ... ogradili svoj svet, obeležili deo stvarnosti u kojem ćemo živeti tada nema više gledanog i gledajućeg, naš duh postaje naš vodič, i stapamo se sa izvorom, večnim i beskonačnim. A kada nešto nema granice gde je centar? Centar je svugde. Jedno je Sve.

Milja Vuković

Istoričar umetnosti

Otvoren grpna izlozb - UROBOROS ili O mogucnosti obnove u galeriji Uroboros

Od 29.05 - 19.06.2010.god.

STUDIO UROBOROS

Ulica : Baba Visnjina 24a( ulaz i Njegoseve 72)

Mobil: 063 16 11 551

Tel: 011 244 75 24

www.uroboros.rs