Korisničko ime      Lozinka

Nemaš nalog? Registruj se

Vest
  • Mario Prencipe u gal. HAOS... - 16. 01. 2017.




    Galerija HAOS priređuje izložbu crteža italijanskog umetnika, velikog svetskog lutalice, po imenu Mario Prencipe, rodom iz Milana, sa rezidencijalnim dugogodišnjim boravkom u Portugalu, koji je se predstavlja radovima na papiru i na zidu galerije.

    Mario Prencipe je rođen 1965. godine u Sesto San Đovani, predgrađu Milana, gde je pohađao Umetničku školu i završio je 1983. godine. Decenijama unazad je vodio život lutajućeg umetnika, tokom kojeg je organizovao izložbe na institucionalnom nivou u Nacionalnom muzeju Nikaragve, Nacionalnoj galeriji Kostarike u San Hozeu, u Muzeju umetnosti i arheologije Miraflores u  Gvatemali i u Muzej lepih umetnosti Komsomolsk-na Amur u Rusiji. Predstavljen je od strane Instituta za umetnost Shen Chang u Hangžu, u Kini.

    Grupno i samostalno izlaže od 1987. godine, najpre u Milanu, u Galeriji Modiljani, potom u Francuskoj, u Portugalu, Indiji, Senegalu, Argentini, Ukrajini, Kostarici, Španiji, Australiji, Maleziji, Tajlandu, Nikaragvi, Gvatemali, Rusiji, Kini, Estoniji, Litvaniji, na Filipinima, u Keniji, na Kubi, u Turskoj i prošle godine u SAD.

    Njegovi radovi se nalaze, pored privatnih kolekcija, u Gradskom muzeju Buenos Airesa u Argentini, u Nacionalnoj galeriji u San Hozeu u Kostarici, u Nacionalnom muzeju u Nikaragvi i u Muzeju likovnih umetnosti  u gradu Komsomoljsk na Amuru, u Rusiji.

    Ovo je prva njegova prezentacija u Srbiji, u našoj galeriji, koju je želeo da uvrsti u spisak svojih odabranih destinacija.

    U tekstu pod naslovom Obrnuta perspektiva, ovaj umetnik kaže:Tema mojih radova jeste odnos između umetnika i prostora, odnosno traganje za poimanjem stvari koje odgovara mom načinu života – ja sam večiti lutalica koji zamišlja udaljene stvari kao da su fizički blizu. Na primer, posmatranje geografske mape nekog mesta koje ne poznajem golica moju maštu u smislu kakva bi mogla biti priroda koja okružuje to mesto, čak iako često ovakva misao ne odgovara realnosti. Stoga me zanima tačka nedogleda kao datog simbola nekog odredišta, pa pokušavam da je vizuelno prikažem polazeći od definicije koju je dao Leonardo da Vinči, koji je tvrdio da se figure i predstave posmatrane u perspektivi (dok se udaljavate od istih) smanjuju i imaju sve manje detalja dok ne nestanu u tački nedogleda, što je zapravo elemenat u kome su sadržane sve forme.Tačka nedogleda zbog toga obavija svaku figuru, a mene zanima da je odmotam kako bi oslobodio predstave koje se nalaze u njoj i to u smislu obrnute perspektive, to jest projektovanjem kojim su elementi koji su bliži tački nedogleda (a samim tim dalje od posmatrača) prikazani u prednjem planu, zadržavajući dimenzije zadnjeg plana. Koristeći ovaj princip veći elementi kompozicije postavljaju se pri dnu plana i na taj način se stvara obrnuta perspektiva. Ovakvo vizuelno forsiranje može da se čini neobičnim, ali pronalazim u tome određenu analogiju sa naučnim pogledom na fizičke događaje koji bi mogli da se dogode na našoj planeti u budućnosti, koristeći matematičke proračune. Ovo je vizija kojom se ističu stvari koje se u ovom trenutku čine veoma udaljenim, a koje mogu da se uveličaju kako bi se otkrili detalji. Takođe verujem da je koncept obrnute perspektiveveć prisutan u našoj svakodnevnici: kad se usredsredimo na mali ekran i razgovaramo sa ljudima koji su možda na suprotnoj strani planete, a pri tom stavljamo u zapećak ili čak potpuno ignorišemo ljude koji su blizu nas. U svojim radovima koristim koncept obrnute perspektive, figurativno i apstraktno, što je rezultat doživljaja i iskustava vezanih za moja putovanja. Takođe, posvetio sam jedan svoj rad Leonardu da Vinčiju, koji je za mene veliko nadahnuće.

     

    Izložbu radova na zidu i papiru  otvara u utorak, 16. januara u 20 sati fado muzika.

    Izložba će biti pred beogradskom publikom do 09. februara 2018.

     

                                                                                                                Borka Božović